Testament predstavlja jednostrani pravni akt kojim lice za života raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti. Iako je zakonsko nasleđivanje najčešći osnov sticanja nasledstva, testament omogućava veću slobodu i precizno izražavanje volje ostavioca. Ovaj tekst objašnjava osnovna pravila o testamentu, njegovoj formi, pravnom dejstvu i mogućim sporovima, na osnovu Zakona o nasleđivanju i sudske prakse.
Kako se sačinjava testament?
Testament može biti sastavljen u više zakonom dozvoljenih oblika, a najčešći su:
- Svojeručni testament – ostavilac ga piše i potpisuje sopstvenom rukom;
- Pismeni testament pred svedocima – ostavilac prethodno sastavljen tekstament čita i potpisuje u prisustvu dva svedoka koji se takođe potpisuju;
- Sudska forma – testament se daje pred sudom;
- Javnobeležnički testament – sačinjava javni beležnik;
- Usmeni testament – samo u vanrednim okolnostima, uz prisustvo dva svedoka.
Da bi bio pravno važeći, testament mora biti sačinjen u skladu sa zakonom. Neispunjavanje zakonom propisanih uslova može dovesti do ništavosti testamenta. Poebno pitanje predstavlja neoborivi testament odnosno testament sačinjen u formi i pod uslovima koji pružaju dodatnu pravnu sigurnost njegovoj punovažnosti.
Ko može biti naslednik po testamentu?
Ostavilac može testamentom raspodeliti svoju imovinu bilo kome – fizičkim ili pravnim licima. Međutim, zakon štiti nužne naslednike (decu, supružnika) time što im pripada nužni deo, bez obzira na sadržinu testamenta.
Na primer, ako je ostavilac ceo stan ostavio prijatelju, a imao je dvoje dece, deca mogu tražiti nužni deo stana putem tužbe.
Mogu li naslednici osporiti testament?
Da. Testament se može osporiti iz više razloga:
- Ako nije sačinjen u zakonom propisanoj formi;
- Ako postoji sumnja na prinudu, prevaru ili nesposobnost testatora;
- Ako se testamentom povređuje pravo na nužni deo.
U sudskom postupku radi osporavanja testamenta sud proverava sve okolnosti i odlučuje o njegovoj pravnoj snazi.
Gde se testament čuva?
Testament može biti:
- Kod samog ostavioca;
- Kod poverljivog lica, advokata ;
- U depozitu kod javnog beležnika, ili suda (što se preporučuje zbog sigurnosti i lakšeg pronalaženja nakon smrti).
Ko proverava testament nakon smrti ostavioca?
Nakon smrti ostavioca, testament predstavlja osnov za utvrđivanje njegove poslednje volje u okviru ostavinske rasprave. Po prijemu izveštaja o smrti, sud pokreće ostavinski postupak i poziva naslednike. Ukoliko postoji testament, sud ili javni beležnik kao poverenik suda ga otvara, proverava njegovu ispravnost i primenjuje u postupku odlučivanja o nasledstvu.
Zaključak – testament kao izraz slobodne volje
Testament omogućava da samostalno odlučujete o raspodeli svoje imovine. Međutim, forma i sadržina moraju biti u skladu sa zakonom kako bi izbegli buduće sporove. Priprema testamenta uz pravnu pomoć garantuje da vaša volja bude poštovana i da naslednici izbegnu nepotrebne komplikacije.
Za savet prilikom sastavljanja ili tumačenja testamenta, obratite se advokatskoj kancelariji Džabić u Novom Sadu.
Kontakt telefon: 0601511989
Email: advokat.olgica.dzabic@gmail.com
Najčešća pitanja (FAQ)
Da li testament mora biti overen?
Ne. Svojoručni testament ne mora biti overen, ali zbog pravne sigurnosti, preporučuje se overa kod javnog beležnika.
Mogu li menjati testament?
Da. Ostavilac može uvek opozvati ili izmeniti testament dok je živ i poslovno sposoban.
Šta ako postoje dva različita testamenta?
Važi poslednji hronološki sačinjen testament, pod uslovom da je sačinjen zakonito.
